Мама никад није марила за мене.
 
Знала сам то до костију чак и када сам била мала девојчица. Мислим да ме је волела јер је морала. Никада ми то није сметало све док није одлучила да ме пошаље свом брату на летњи распуст.
 
Не сећам се ујка Хуцка.
 
Знам да је углавном тих и да воли да га оставе на миру.
 
Ненајављено појављивање на његовом прагу неће ићи баш најбоље, али немам избора.
 
Мама ме не жели.
 
Можда ујка Хук има.
 
Неко мора да ме жели јер нисам сигуран колико још могу да издржим да се осећам тако невољено.